RADIM BAJKU U TEATRU BAJKI
● Marjan Nećak: Sa prekrasnom ekipom glumaca napravili smo predstavu koja je na ovim prostorima, a možda i šire, specifična, a za publiku, običnu i intelektualnu, jako prihvatljiva i razumljiva
Narodno pozorište Sombor obeležava u četvrtak, 25. novembra, Dan Pozorišta - 139. godina postojanja. Tim povodom biće odigrana i prva premijera u ovoj sezoni, premijera predstave „Kaštel u jezeru“ Nine Plavanjac u režiji Marjana Nećaka. Upravo on izdvojio je malo vremena između svakodnevnih proba da porazgovaramo o novom projektu koji je u završnoj pripremi.
● Somborske novine : Kakav će biti novi komad koji pripremate? Šta možemo da očekujemo?
● Marjan Nećak: Tekst je jedna lepa bajka za odrasle koja nosi u sebi puno slojeva. Najpre, tu je ljubav, koja je malo zaboravljena u teatru, jer smo danas svedoci da je i u teatru i na filmovima ono što je lepo po malo zaboravljeno a ostavljeno je više prostora negativnim i crnim stvarima. Iskrenost i otvorenost su nešto čega danas najmanje imamo. Ljubavnu vezu dvoje mladih ljudi pokazaćemo na drugačiji način koji će nas nostalgično možda malo vratiti u neka druga vremena, a ipak, predstava u sebi sadrži i način današnjeg života. Sama predstava koliko je realna toliko je i nadrealna, fantazmagorična na neki način. Taj stil teatra mene najviše uzbuđuje. Sa prekrasnom ekipom glumaca napravili smo predstavu koja je na ovim prostorima, a možda i šire, specifična, a za publiku, običnu i intelektualnu, jako prihvatljiva i razumljiva. Muzika je jedna od najvećih umetnosti sveta i puno lakše sa muzikom dolazimo do rezultata. I zato u predstavi ima puno muzike, žanrovski različitih songova. Muzika je prisutna sve vreme, nije dominantna i više je atmosferična i pomaže glumcima da se lakše „odlepe od zemlje“ i onoga što su navikli - dramskog načina interpretacije jedne predstave.
● Somborske novine: Kako je došlo do saradnje sa Narodnim pozorištem Sombor?
● Marjan Nećak: Zahvaljujući pozivu Saše Torlakovića koji je gledao jednu moju predstavu još pre dve godine sam pročitao tekst i jako mi je izgledao zanimljiv pogotovo za moj način rada u teatru. Našli smo se i dogovorili ali onda je usledilo sve ovo sa koronom pa se početak prolongirao. Tekst smo sa spisateljicom i dramaturgom Ninom Plavanjac adaptirali. On je mnogo više nego jedan dramski tekst, ima puno više linija u kojima se dramski umetnik može pokazati jer ima višeslojnu priču. Ja radim muzički teatar - to je novi pravac između teatra i savremene opere, ali on ne podrazumeva kao stilsku muziku operu već razne muzičke pravce. Inficiran sam muzičkim teatrom celu svoju karijeru a sve što radim je ono što mislim da je u datom trenutku prihvatljivo. Radim takav teatar gde inspiraciju uzimam od ljudi, od života danas jer me to zanima.
● Somborske novine: Po drugi put režirate predstavu po tekstu Nine Plavanjac. Prva se desila u Skoplju a sada ste kod nas?
● Marjan Nećak: Prva ponuda došla je iz Sombora, a kako smo odgađali početak rada, i prepoznavši Ninin potencijal, ponudio sam joj da radimo nešto drugo. Napravili smo duodramu u Skoplju koja je jako uspešno prošla i igra se na festivalima. To je sasvim druga priča, današnja, moderna, druga je i tema... U njoj se svako pomalo nađe, rastuži, u isto vreme neki se i uplaše sebe...
● Somborske novine: Ko su Vam saradnici na ovoj predstavi?
● Marjan Nećak: Scenograf je Valentin Svetozarev iz Makedonije. Njegovo jezero i kaštel su otvorili jedan svet u kojem bi svako poželeo da režira predstavu! Glumci su isto fascinirani, i stvoren je pravi osećaj nekakve nedođije u kojoj oni igraju. Marin Lukanović je uradio minimalističan i atmosferičan video, Biljana Grgur napravila je fascinantne kostime sa kojima smo hteli malo da se vratimo unazad, ali ipak i da to ostane u vremenu u kom živimo.
● Somborske novine: Mnogo ste drama postavili kao reditelj i scenograf u regionu, a sada po prvi put režirate i u Srbiji?
● Marjan Nećak: Dosta sam radio u Srbiji kao kompozitor a prvi put sad kao reditelj. Retko režiram jer moji projekti zahtevaju puno vremena. Trudim se da na prvoj probi imam što više materijala i onda lakše uđem u materiju. Kod mene je sve vezano za muziku i tajming je u muzici. Uvek imamo mesec dana pre premijere muziku, video, scenografiju... Naravno da se to sve menja kroz proces ali osnova je tu. Da bi jednu predstavu napravio ja se šest meseci pre pripremim i zato u jednoj godini napravim maksimalno dve predstave a ponekad na dve godine samo jednu predstavu.
● Somborske novine: Na kakvu saradnju ste naišli u somborskom teatru?
● Marjan Nećak: Kada god sam kolegama i prijateljima spomenuo da idem u Sombor da radim svi su mi rekli da će mi biti super. To je zaista jako lepo za doživeti pogotovo u današnje vreme kada se nacionalne kuće raspadaju a treba da budu primer kako se radi. Ovde je najfascinantnije što su svi kao porodica i bez obzira šta se treba napraviti oni to reše na profesionalan način, sa ljubavlju, posvećenošću. strpljenjem. Radim bajku u teatru bajki. Od tehnike, do upravnice, glumaca koji su predivni i imaju velike potencijale, a evo sad smo otkrili i nove - muzičke. Jako je specifičan teatar, bilo im je sve čudno na početku, možda je i još uvek, ali oni su to prihvatili. Smatram da im ovo iskustvo pomaže i otvara jedan novi vidik za dalje, jer i u nacionalnim kućama i u alternativnim pozorištima se ne radi ovaj tip teatra a kamoli u nekim manjim sredinama. Tako da će ovo i za publiku biti jedan sasvim novi doživljaj jer teatar mora da se gradi, i moraju ljudi da primaju nove i drugačije informacije, nekad razumljive, nekad ne. Pitanja koja će možda pokrenuti predstava pitanja su društva, da li mi treba da se promenimo, odnosno da se popnemo u pravi voz...
● Somborske novine: Kako Vam se dopao boravak u Somboru?
● Marjan Nećak: Premijera se približava i u isto vreme koliko želim da odem kući nakon više od dva meseca, istovremeno mi je žao jer je ovo mesto u koje bih se svim srcem opet vratio.
● Somborske novine: Šta Vas očekuje nakon somborske premijere?
● Marjan Nećak: Iako je danas takvo vreme da se ne može ništa planirati ja sam od onih koji planiraju dosta unapred. Nakon somborske premijere selim se u Beograd gde ću raditi na muzici za predstavu „Alisa“ u JDP, potom ću u Ljubljani u MGL raditi muziku za predstavu „Idiot“ Dostojevskog, a onda, u martu, u drami u ljubljanskom nacionalnom radim novi tekst Tene Štivičić „Kaspar kabare“, o divljem dečaku Kasparu Hauseru.
Tamara Stojković, Somborske novine